Svetovi


Svet kaljavih vojnika na vojnoj vežbi,
svet vlasnika portabl kompjutera,
svet bolnica i svet bolesnika...
Svet okupljenih na nečijoj sahrani.
A sred svih svetova moj svet.
Zašto neće da stane u nekoliko reči?

Svet putnika u prvom jutarnjem autobusu.
Izmoždene kurve nakon obavljenog posla,
polumrtvi radnici odlaze na posao...
Jedne noći sačekaću taj jutarnji autobus,
i kada postanem deo tog sveta
i moj sopstveni staće u nekoliko reči.


Miloš Komadina, „Svetovi”
Fotografija: Henri Cartier Bresson


Popularni postovi s ovog bloga

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni

Otići tiho, gotovo nečujno, pomalo kriomice, bez pompe, počasti, titula...