Srpsko-hrvatski rat (2)

Isturač brade, vepar ritski, njuši
Podunavlje. 500.000 cevi traže metu.
Iz probušenog stomaka silosa
curi zrnevlje. On češe čekinje butne.
Pali cigarilos danski. (Damski?)

Oni što kažu sipuća kiša”
ubili su petoricu onih što kažu rosulja”.
Ona svejedno pada, a uostalom
po podne se pretvara u sneg.

Bomba zvana krmača”
e-ks-pl-o-dir-a.
Selo napušteno sravnjujemo.
Ubijanje kuća  pričaju soldati 
prati naročiti civil cigala, maltera
i kalcifikovanog vremena.

Dva akademika i jedan vladika
veslaju ka Ratnom Ostrvu.
Neku spodobu
u šuplju topolu zacementiraše.
On viče: Vrnite čun,
ja sam knez svih Srba
tamošnjih i onih tu.

Ubice s vencima od školjki
(ušnih) otpevaju mu:
za tvog smo se zemana
onako baš alavo
mladih života nasosali!
Hvala ti onoliko kneže!
Živela amnestija!


Miodrag Stanisavljević, „Srpsko-hrvatski rat (2)”
Iz knjige Jadi srpske duše”, Beogradski krug, 1995. 

Popularni postovi s ovog bloga

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni