Noć radi


U mešinama naduvenog sukna 
gde cela noć počiva 
pesnik oseća svoju kosu 
kako raste i buja 
Na sve klupe od zemlje 
penju se ispražnjene čaše, 
pesnik oseća svoju misao 
i svoj pol koji ga napušta 
Jer ovde je život u pitanju 
i volja; 
boce udaraju o lobanje 
eteričnog društva 
Reč gura san 
kao cvet ili kao čašu 
punu oblika i čađi 
Trbuh i čaša se sudaraju 
život je jasan 
u lobanjama pretvorenim u staklo 
Vatreni aeropag pesnika 
skuplja se oko kartaškog stola 
praznina se okreće 
Život prelazi preko misli 
pesnika sa gustom kosom 
U ulici nema ničeg do jednog prozora, 
karte udaraju; 
na prozoru žena sa polom 
razmišlja trbuhom 


Antonin Artaud, „Noć radi” 
Iz časopisa „Polja”, broj 420, april-maj 2002.
Fotografija: Eulalio E. Kuvat

Popularni postovi s ovog bloga

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni

Otići tiho, gotovo nečujno, pomalo kriomice, bez pompe, počasti, titula...