Elegija


Zaplačimo, prijatelju:
Jedna suza nek bude za list žuti,
Jedna za precvalu ružu,
Jedna za mrtvu devojku,
Jedna za svakog čoveka bol.

Jedna suza za svaki kamen,
Za svako drvo,
Za svaku zvezdu
I za Ideal.

Beskrajne su duše, kamenje.
Strah me je da hodam: da ih ne zgazim.


Eugène Ionesco (Ežen Jonesko), Elegija
Iz časopisa „Polja”, broj 422, oktobar-novembar 2002.
Fotografija: Alain Laboile

Popularni postovi s ovog bloga

Kada Jelena dođe na more

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Ljubomir Erić - Savremeni ljudi ne umeju da vole