Dugo si držala...


Dugo si držala u rukama crno ratničko lice,
kao da ga već neki kobni suton obasjava.
Sa brega videh sunce gde leže u zalive tvojih očiju.
Kada ću opet videti zavičaj čist tvoga lica?
Kada ću opet sesti za trpezu tvojih tamnih grudi?

Gnezdo slatkih odluka leži u senci.
Gledaću druga neba i druge oči,
piću na vrelu drugih usana svežijih od limuna,
spavaću pod krovom drugih kosa, zaštićen od bura.
Ali svake godine kad rum proleća rasplamsa sećanje
žaliću za rodnim krajem, za kišom tvojih očiju nad žednim savanama.


Leopold Sedar Sengor, „Dugo si držala...” 
Ilustracija: Katrien De Blauwer

Popularni postovi s ovog bloga

Kada Jelena dođe na more

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Ljubomir Erić - Savremeni ljudi ne umeju da vole