Posmrtna rehabilitacija


Mrtvi se sećaju
naše ravnodušnosti
Mrtvi se sećaju 
našeg ćutanja
Mrtvi se sećaju
naših reči
Mrtvi vide naše njuške
razvučene od uva do uva
Mrtvi vide naša
tela što se uzajamno taru
mrtvi vide naše ruke
složene za pljeskanje
Mrtvi čitaju naše knjige
slušaju naše govore
što smo ih davno održali
mrtvi čuju
mljaskanje jezika
mrtvi proučavaju referate
učestvuju u diskusijama
već završenim
mrtvi vide stadione
horove ansamble u skandiranju
Krivi su svi živi
kriva su mala deca
koja su dodavala bukete cveća
krivi su ljubavnici
krivi su
krivi su oni što su pobegli
i oni što su ostali
oni koji su govorili da
i oni koji su govorili ne
i oni koji nisu ništa govorili
mrtvi prebrojavaju žive
mrtvi nas neće rehabilitovati


Tadeusz Różewicz, „Posmrtna rehabilitacija” 
Fotografija: Norbert Groß

Popularni postovi s ovog bloga

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni