Eto zašto volim smrt


Kad se za potrebe niže matematike 
saberu razni oblici smrti, 
kad umiranje podivlja kao najubedljivija lekcija 
iz organske hemije, 
kad to crkavanje, maskirano u vodoinstalatera, 
kucne na kućna vrata kuc-kuc, 
u stavu italijanskog brigadnog generala, 
kad se, na kraju krajeva, 
otkrije da je smrt sastavljena 
od magnetnih čestica koje na vrhu noža 
igraju argentinski tango, 
i kad, nakon kraja krajeva, još i uđe u telo, 
šamarajući mu unutrašnjost zbog spoljašnje 
nevaljalosti, 
i još kad ostavi plitak trag 
u nekoj barici na amsterdamskom groblju, 
smrt je slaba, kažem ti, smrt je slaba 
i ništa drugo nego slaba za nas, 
možda samo za nas, 
eto zašto volim smrt.


Vojislav Despotov,  Eto zašto volim smrt” 
Fotografija: Hisano Hisashi

Popularni postovi s ovog bloga

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića