Basic Tomašević


Evo kako je bilo:
Počeo sam da pišem pesme
da bih ih potom, te rane plodove bez soka i žila,
sve precrtao. Fajront je došao pre večeri.
Potom sam se zalepio za
Helderlina i Hajdegera i proveo nad njima
dugih deset godina, pokušavajući da nađem
u pesmi biće,
dno izvora, nevidljivo unutra u masivu bisera.
Sa strane, dok sam čitao Roberta Bartona,
pridružio mi se Borhes.
Utuvio sam da književnost može da bude
inventivno ponavljanje, kopanje po terenima
«sablasnih ostataka jedne napukle prošlosti»
koju su drugi odavno zaposeli.
Polet prema alhemiji reči,
«koja bi pre ili kasnije mogla biti
pristupačna svakom smislu»,
sa bukom morskih školjki,
nasukao me je na arhipelag
sa glavom na ostrvu Rembo,
sa udovima u zatonu Malarme,
sa duhom na atolu Celan.
Ubrzo mi se smučila ta samoća,
devičanski «čudni plač suviška»,
pa se vratih u gradove
prazne transcendencije.
Priđoh univerzitetima zauvek ugaslih misli.
Trebalo je danima hodati obodom uranaka
koji se bacaju u jezik i iskustvo,
vadeći radosti koje dolažahu
iznenada iznutra,
terajući dalje do ulica koje su
bile besplatni pokloni.
U jednom suterenu živeo je Bodrijar,
u nekoj kapiji
ležao je Beket,
u jednoj izbi na jednoj aveniji
dok je čekao da umre
pizdeo je Bukovski.
Društvo je bilo mešovitih strasti
ali istovetne besciljnosti.
Gradili su na deponijama,
na grobljima,
otkrivali simulakrume
čekali na Godoa koji,
osim kao siguran kovčeg,
nikad neće stići.
Mogao sam se pridružiti
tim gigantima nove uzaludnosti,
ali morao sam da spasim sebe,
da konačno otvorim nenapisanu svesku
da ispišem konačne Lakane,
konačne zavete,
da postavim konačne klopke
koje čekaju ljubav
koja spoznaje
smisao
poslednjeg dana,
melanholiju i slast
zadnjeg tereta.


Boško Tomašević,  „Basic Tomašević” 
Iz zbirke Conquistador

Popularni postovi s ovog bloga

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni