U podne


U podne, uz
treptanje sekundi,
u senci okruglih grobova, u moj
utoreni bol
- sa tobom, ćutnjom
dozvana, živeo sam
dva dana u Rimu
od okera i crvenila - 
dolaziš, a ja već ležim,
svetlo ukliziv kroz vrata, vodoravno - :

vide se ruke što te grle, samo one. Toliko
tajne
još sam pribrao, uprkos svemu.


Paul Celan, „U podne”
Fotografija: Bernard Plossu

Popularni postovi s ovog bloga

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića