Ne za mračne crkvene zidine! Već za život, za ljude

— Zamisli, ženo, smrt ne mora da bude kraj. Spomen može da traje dugo. Moramo smisliti nešto što će nas nadživjeti.
— Za to treba i novaca.
— Štedjećemo.
— Dobro, slažem se — pristala je žena.
— Smislićemo nešto zajedno.
— Ja sam već smislila.
— Da čujem!
— Sve što uštedimo, daćemo crkvi da nam se služi misa za dušu.
Odmahnuo je rukom, razočaran.
— Ne to, ženo! Ne za mračne crkvene zidine! Već za život, za ljude.


Meša Selimović, „Ostrvo”

Popularni postovi s ovog bloga

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Kada Jelena dođe na more

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni