I kad sve nestane


I kad sve nestane, poput mora u školjci,
i ničega više nema, sam u očima
onih kojih nema, prolazak bola u prolascima
vremena, o prijatelju, budući nalik nekom drugom,
mene više neće biti, jer nešto nalik nečem drugom
ne postoji.
Ono što je jedino, samo sebe boli, mereći kao u vrtlozima
na planinama, prolazak vremena,
znajući samo sebe,
menjajući uokolo sebe imena stvarima.


Nikita Stanesku, „Enkidu, IV”

Popularni postovi s ovog bloga

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića