Himna


Jutros se u vazduhu 
oseća neverovatan miris
rajskih ruža.
Na obali Eufrata
Adam otkriva svežinu vode.
Zlatna kiša pada sa neba;
to je Zevsova ljubav.
Riba iskače iz mora
i čovek iz Agrigenta će se setiti
da je bio ta riba.
U pećini koju će nazvati Altamirom
ruka bez lica crta krivu liniju
bizonovih leđa.
Spora Vergilijeva ruka miluje
svilu što je doneše
iz zemlje žutog cara
karavani i lađe.
Prvi slavuj peva u Mađarskoj.
Isus gleda na novčiću Cezarov profil.
Pitagora otkriva svojim Grcima
da je oblik vremena krug.
Na jednom ostrvu u Okeanu
srebrni hrtovi gone zlatne jelene.
Na jednom nakovnju kuju mač
koji će verno služiti Sigurdu.
Vitmen peva na Menhetnu.
Homer se rađa u sedam gradova.
Jedna devica je uhvatila
belog jednoroga.
Cela prošlost se vraća poput vala
a te drevne stvari naviru 
jer te je jedna žena poljubila.


Jorge Luis Borges, Himna
                

Popularni postovi s ovog bloga

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni