Ne ostavljaj za kasnije



Volio bih
da ti pišem ovo za pedeset godina
kad budem uzaludno bolji 
ili neizbježno gori 
u nečemu, 
možda baš u ovim istim riječima 
kojih mi je sad malo 
i krivim ih što tako oskudne i nemoćne 
ne dopiru do tebe. 

Već sad znam 
da si ti jedina spona 
između tog i današnjeg mene 
kako god da se vrijeme izvitoperi 
i kakve god ogorčene dane 
budemo odbrojavali 
titrajima oka na potrošenom licu. 
Ti, ja i svi mi. 

Zato, ne štedi na nama 
i ne ostavljaj nas za kasnije. 
Previše je toga nenadoknadivog. 
Poželjećeš nekad da ti se učinim, 
da ti se i tako malo nađem, 
čisto u inat nekim novim 
bijesnim mladim generacijama.


Dalibor Starčević, „Ne ostavljaj za kasnije”
Iz zbirke „Poeziranje”, 2012.
Fotografija: Susanne Szasz

Popularni postovi s ovog bloga

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni