Marina


veličanstvena, magična
beskrajna
moja devojčica* je
sunce
na tepihu - 
dok napolju 
bere cvet, ha!
jedan starac,
potonula olupina,
izranja iz svoje 
fotelje
i ona me gleda
ali vidi samo ljubav,
ha! i ja postajem
hitar u odnosu na svet
i odmah uzvraćam ljubav
baš kao što sam i
stvoren za to.


* Kći Čarlsa Bukovskog, Prev.

Charles Bukowski, „Marina”
Preveo: Flavio Rigonat

Popularni postovi s ovog bloga

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni