I ta lepa


I ta lepa, i ta kosa što je počupa,
što je čupaš:
koji češalj
može opet da tu lepu kosu zagladi?
Koji češalj,
čija ruka?

I kamenje sve to što ga nagomila
i gomilaš:
kuda ono baca senku, i do kojih
sve daljina?

I taj vetar što nad svime promiče,
i taj vetar:
da li grabi, da li tebi daruje
koju senku?


Paul Celan, „I ta lepa” 
Ilustracija: Edvard Munch

Popularni postovi s ovog bloga

Kada Jelena dođe na more

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Ljubomir Erić - Savremeni ljudi ne umeju da vole