Nevena


Sale Nađ je umro u snu
dan se taman zasiveo 
i ne znam šta je sumnjivo tu
jer u snu je i živeo

Kažu da je slutio kraj
tobož, nije navio sat
pa sad, znao je da gubi taj rat
neko ružno sanja, nekom su košmar svitanja

Sveštenik je gunđao psalm
ko za kaznu naučen stih
pred kapelom nobles i šljam
iz istog puka Poraženih

Srećom, nije imao šta
pošto ne bi imao kom
arčio je život po svom
testament, tek skica na kutijici šibica

Strpljivi prsti neminovnosti 
razlažu uvod pesme koju dobro znam
i ako još išta ima da se oprosti 
eto, i to ti noćas opraštam

Huči okean neizbežnosti
pritislo nebo laki til tavanice
al' to se leči s dve-tri kapi nežnosti
u vinu iz Ravanice

Sale Nađ je umro u snu
slutim da je snivao Srem
onaj bunar studen pri dnu
i šarom loze zasenčen trem

Slutim da je snivao Nju
čije ime sam Gospod zna
i da se u ječmu tog sna
jednostavno zbilo to što ga je i ubilo


Đorđe Balašević, „Nevena”

Popularni postovi s ovog bloga

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića