Lozana


Moja baba
čije je starinsko ime mirisalo
na vinovu lozu
i mlado vino iz njenog zavičaja
bila je pravi sledbenik stoičara
(za koje sigurno nije ni znala)

nikada zapevala
kamoli zaplakala
primala udarce
kao milovanje

I samo je ponekad
krišom od dede
pušila u dvorištu
ispod trešnjevih grana

U poznim devedesetim
čitala Anu Karenjinu
s dva para naočara

A onda nam je jedne večeri
uoči Petrovdana
ležeći ispod perjanog jorgana
kraj natkasne pune napolitanki
i crkvenih kalendara
rekla neupitana gotovo nasmejana
kao da odlazi s nekog slavlja
BILO MI JE LEPO S VAMA

I okrenula se na drugu stranu


Jasmina Nešković, „Lozana“
Fotografija: Bjørn Wad

Popularni postovi s ovog bloga

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni

Otići tiho, gotovo nečujno, pomalo kriomice, bez pompe, počasti, titula...