Klošarenje sa Džejn


nije bilo šporeta 
pa smo potapali konzerve pasulja
u vrelu vodu u lavabou
i čitali smo nedeljne novine
ponedeljkom
vadeći ih iz kanti za đubre
ali nekako smo nalazili 
pare za vino
i kiriju
novac je stizao sa 
ulica 
iz zalagaonica
niotkuda
i važna je bila samo 
nova boca
pili smo i pevali i 
tukli se
ulazili i izlazili iz 
ćelija za pijance
iz saobraćajnih udesa i bolnica
dizali smo barikade
između nas i 
policije
i ostali stanari su nas
mrzeli
a nastojnik nas se 
plašio
i to je trajalo i 
trajalo
i bilo je to možda 
najlepše vreme
u mom
životu.


Charles Bukowski, „Klošarenje sa Džejn”

Popularni postovi s ovog bloga

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni