Žena koja sedi


Žene brzo sipaju reči,
varniče kožom, dlakom -
samo im treba razvezati 
jezik. I ova ovde što
sedi na krevetu s baldahinom,
sklupčana u svom očajanju,
uspravljena u svojim tračevima,
iznenada palacnu kroz moj život,
obliznu se i zavrte glavom
kao da je dosegla nekakvu Tajnu.

U poznatoj pozi Žene koja sedi
prazno je zvono koje ću uskoro
na konopu povući u visinu.


Novica Tadić, „Žena koja sedi“
Fotografija: Mario De Biasi

Popularni postovi s ovog bloga

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića