Tajna


Imam opravdanje, gospodine Smrt,
Staru cedulju koju je napisala moja majka
Onog dana kada nisam došao u školu.
Padao je sneg. Rekao sam joj da me boli glava,
Nešto pritiska u grudima. Sat je otkucao
Čas. Ležao sam u očevom krevetu,
Pretvarao se da spavam.

Kroz prozor sam mogao da vidim
Snegom prekrivene krovove. U mislima
Jahao sam konje, plovio
Olujnim morem. Potom zadremao.
Probuđenog, kuća me je dočekala u tišini.
Gde mi je majka?
Napisala cedulju i otišla?

Ustao sam, krenuo da je tražim.
U kuhinji je sedela naša bela mačka
I grickala krvavu riblju glavu
A kada u kupatilu beše napunjena,
Ogledalo i prozor zamagljeni.

Kada sam ih obrisao, ugledao sam majku
U crvenoj kućnoj haljini i papučama
Kako razgovara s vojnikom na ulici
Dok je sneg jednako padao,
Prislonila je prst
Na usnu, i tu ga ostavila.


Charles Simić, „Tajna“
Fotografija: Bill Brandt

Popularni postovi s ovog bloga

Kada Jelena dođe na more

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Ljubomir Erić - Savremeni ljudi ne umeju da vole