Dan posle ponedeljka


Pogledom je dala punomoć da joj utučem dosadu. 
Bio sam negde vizavi planete, sam u dubokom ofsajdu.
O slatkom vinu mladosti začas smo priču sklopili,
ispade da smo prosuli daleko više neg’ što smo popili.

Vrtela je isti stari film, samo u svojoj režiji.
Ih, gde si bila prethodnih aprila, dok sam još bio svežiji?
Udavila me Indijom, klepetala kô nanula.
Ma, sve je bilo legalno dok nije zora na prozor banula.

Još jedan utorak, ne, to ne mogu da podnesem.
Taj dan je baksuzan, zar nije dosta što je jesen?
Utorke mrzim - i tačka.

Još jedan utorak koji se ljulja kao ljiljan.
Rekla je, formalno: „Kako ću s tobom kad si pijan
i ne baš sveže obrijan?“

Birala je tanku haljinu, kakve se nose nedeljom.
Špricnula trezor na svoj kombinezon, al’ nije puno vredelo.
Kiša je rondala svu noć i dođe konac laganju -
i nigde šeik ni plejboj, nikog sem mene na raspolaganju.

Još jedan utorak koji me zatiče na delu.
Barut na jastuku i otisci na stranom telu.
Gorki su utorki, al’ uvek.

Još jedan utorak, što ja ne bežim, zar sam vezan?
Rekoh joj: „Normalno, kako bih s tobom da sam trezan?
Trezan sam tako bezvezan.“


Đorđe Balašević, „Dan posle ponedeljka“ 


Popularni postovi s ovog bloga

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni