Savonarola


Ukazuje mi se Savonarola i kaže:
Spalimo drveće na lomači taštine,
spalimo travu, kukuruz i žito - 
kako bi sve bilo jednostavno!
Stucajmo kamen, isušimo reke
iz korita - kako bi sve postalo
jednostavno, posve jednostavno!
Odreknimo se svojih nogu, jer je
hod taština.
Odreknimo se svoga pogleda, jer je
oko taština.
Odreknimo se sluha svog, jer je
uho taština.
Odreknimo se svojih ruku, kako bi 
sve postalo jednostavno,
najjednostavnije!
Ukazuje mi se Savonarola u snu
kao prastara rana ljudskog uma.
U snu se ukazuje i ja se 
od sopstvenog krika budim.


Nichita Stănescu, „Savonarola“ 
Ilustracija: Girolamo Savonarola“, Fra Bartolomeo, c. 1498.

Popularni postovi s ovog bloga

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni

Otići tiho, gotovo nečujno, pomalo kriomice, bez pompe, počasti, titula...