Pred zadnji sneg


Kad zadnju brazdu zaorem, po tragu senke rodine
Procvaće zimske ružice po prvi put te godine
Naići će studen atarom
Kao regiment oklopni
I biću samo mirna vlat, kad okopni

Ja nemam nigdi nikoga
Al' moja priča prosta je:
Što god ih manje zavoleš, mаnje ti njih nedostaje
I nisam kadar švindlati
Za sobom skele paliti
Da silom steknem nekog kom ću faliti

Znam dušo, obećô sam da te neću pominjati
Bogarati i sudbinu proklinjati
U varoš se preseliti
Orcati i veseliti
Obećô sam srca teška
Obećô sam
Al' jebeš ga

Kad zadnji čokot zagrnem pod skute Svetog Damjana
U bokal bistre plemenke zapašće trunka tamjana
Strahovi mladi umiru
Priču sam kraju priveo
Još onda kada sam i njih nadživeo

Znam mila, obećô sam da ću makar za beštiju
I da ću naći lepšu, bolju i veštiju
Nemeškinju
Gospodičnu
Ni po čemu tebi sličnu
Obećô sam srca teška
Obećô sam
Al' jebeš ga

I utom pašće i zadnji sneg
Preko svih prvih snegova
A perce anđela je teg spram svih zemaljskih tegova
Spreman je Onaj varati
Olovni kantar skovati
Al' danas više ne bih trebô psovati


Đorđe Balašević, „Pred zadnji sneg“

Popularni postovi s ovog bloga

Kada Jelena dođe na more

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Ljubomir Erić - Savremeni ljudi ne umeju da vole