Kupićeš snove kao bele češljeve po toploj jutarnjoj postelji


Kupićeš snove kao bele češljeve po toploj jutarnjoj postelji
Ljubavlju ovom vetar lišće razvejava
Onde gde moj nemir spava
Čežnja je od labuda belja.

Oh, dalje od tog ponora u srcu sa ove lirske balustrade
Nikad oči njene neće sagledati topli mrak krvi moje
Tako život beskućnika sanjivo ulazi u mračni tunel balade
Bez jauka i piska kao mrtve lokomotive podno šuma.

Kad o ljubavi zborim vidim koliko površne stihove pišem
O nebo je malo za ovo zlo života
Ukoliko slađe tom stravom dišem
Sve dublje u zaboravu srca ka padu pesme nepovratno letim.


Rade Drainac, „Mikiću, IV“
Fotografija: Mario De Biasi
  

Popularni postovi s ovog bloga

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni

Otići tiho, gotovo nečujno, pomalo kriomice, bez pompe, počasti, titula...