Čudo najkraće traje


znaš
bilo je mnogo dobro
bilo je
bolje od
bilo čega.

bilo je kao
nešto
što možemo da
podignemo
držimo
gledamo
i onda se smejemo
zbog toga.

bili smo na
Mesecu
bili smo u
jebenom Mesecu
imali smo ga.

bili smo u vrtu
bili smo u
beskrajnom ponoru.

nigde nema takvog
mesta.

primaklo se tako blizu
ludilu
smejali smo se
bezumno
tvoj smeh
i
moj.

pamtim kada su
tvoje oči
glasno rekle
volim

sada
dok se ovi zidovi
tako nečujno
ljuljaju.


Charles Bukowski, „Čudo najkraće traje“

Popularni postovi s ovog bloga

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni