Elegija druga, Getska


U svakoj je šupljini postavljen bio bog.

Kamen ako napukne, brzo donesu
i postavljaju tamo boga.

Dovoljno da se most jedan sruši
pa da se u tu prazninu smesti bog,

ili da se, na drumu, javi rupa u asfaltu,
pa da se u nju smesti bog.

O, nemoj se poseći samo, na ruci il nozi,
greškom ili hotimice.
U ranu će brzo postaviti boga,
kao u sve, kao posvuda,
postaviće tamo nekog boga
da mu se klanjamo, jer on brani
sve što se od sebe odvaja.

Pažljiv budi, borče, nemoj izgubiti
svoje oko,
jer će ti doneti i usaditi
u očnu duplju boga —
on će stajati tu, skamenjen, a mi ćemo
nagoniti svoje duše da ga slave...
Sam ćeš svoju dušu terati
da ga, kao stranca, slavi. 


Nikita Stanesku, Elegija druga, Getska
Fotografija: Gianni Berengo Gardin
   

Popularni postovi s ovog bloga

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Kada Jelena dođe na more

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni