Veliki rat


Za vreme rata igrali smo se rata,
Margareta. Vojnici su bili tražene igračke,
Oni glineni.
Olovni su valjda bili pretopljeni u metke.

Bože, ima li šta lepše od tih
Glinenih regimenata! Satima sam ležao
Na podu i piljio u njih. Sećam se
Kako su me oni gledali s čuđenjem.

Mora da im je bilo neobično
Što stoje tako postrojeni
Pred velikim nerazumnim stvorom
Sa mlečnim brkovima.

Vremenom su se neki lomili
Ili sam ih ja namerno slomio.
Unutra su imali žicu provučenu
Kroz ruke i noge, i u grudima je bilo žice,
Ali u glavi ništa, Margareta!
Proveravao sam.

Baš ništa u glavama...
Samo po neka otkinuta ruka,
Oficirska ruka, i dalje steže sablju
Na podu u kuhinji moje gluve babe.


Charles Simić, ''Veliki rat''
Fotografija: Robert Doisneau
   

Popularni postovi s ovog bloga

Kada Jelena dođe na more

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Ljubomir Erić - Savremeni ljudi ne umeju da vole