Stvarnost tog osmeha, zatim njegovo odsustvo


[...] u prvo vreme stvarnost tog osmeha, zatim njegovo odsustvo i, još kasnije, samo uspomena na njega, kao što to obično biva, i kao što, izgleda, i mora da bude, jer nikad i ne bude drugačije, sećam se dobro svega toga, svojih iznenada zgusnutih, skoro već i neprijatno prisutnih i zbrkanih osećanja i, još više, njenog pitanja koje je glasilo: dopuštam li joj da me uzme pod ruku. Kako da ne, odgovorio sam.


Imre Kertész, Kaddis a meg nem született gyermekért
Fotografija: Nina Leen
  

Popularni postovi s ovog bloga

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Kada Jelena dođe na more

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni