Bepo


Beli mačak bez ženke ogleda se
u svetlom mesecu ogledala
i ne može znati da su ta belina
i te zlatne oči - koje nije video
nikad u kući - njegova sopstvena slika.
Ko će mu reći da je onaj drugi što ga gleda
tek san ogledala?
Razmišljam; te skladne mačke,
ona iz ogledala i ona s toplom krvi,
priviđenja su koja dopušta vremenu
večni arhetip. Tako tvrdi,
takođe sen, Plotin u Eneadama.
Koga Adama starijeg od raja,
koga nedokučivog božanstva smo
mi ljudi razbijeno ogledalo?


Jorge Luis Borges, ''Bepo''
  

Popularni postovi s ovog bloga

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića