Ropstvo rada

  
     U najboljim godinama bejah prinuđen da radim poslove samo za hleb i ja znam dobro šta znači užasno ropstvo rada, koje pomućuje mozak, koči ćelije i koje od živog čoveka stvara žalostan i mukli automat. Tek kada sam napustio takav posao, u meni se probudila radost rada, koja kao da nije više samo moje zadovoljstvo, nego jedna himna opšteg radosnog oduševljenja. Nažalost, ja znam dobro da je to samo neka vrsta prolazne iluzije - rezultat ličnog oslobođenja - ali da je čovečanstvo još porazno daleko od jedne takve grandiozne stvarnosti. Teško da bih mogao da zamislim da bi me ikakva sila mogla više da povrati među točkove mašina izvesnih dnevnih redakcija, u kojima se kriminalno, uljeski, sa svim mogućim podvalama koje su mogli da izmisle pokvareni duhovi, šire petparačke mudrosti, moral kesaroša, etika ubica i ljudskih zverova. Šta je tek ostalo za one milione zarobljenih radnika koji se i sahranjuju pod takvim ''humanim'' pločama ''časnog uposlenja''.
     Ja govorim za one koji su bili prinuđeni takoreći od kolevke da stvaraju sebi mesto na suncu, a ti i sami znaju šta znači sumorno, olovno i sa ničim na svetu neuporedivo ropstvo rada.


Rade Drainac
Odlomak iz knjige ''Izdajstvo intelektualaca: politička publicistika i drugo''
Fotografija: Julien Legrand

Popularni postovi s ovog bloga

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni