Kupljenje oblaka


Činilo se da je to život kakav smo hteli.
Divlje jagode sa šlagom ujutro.
Sunčev sjaj u svakoj sobi.
Nas dvoje šetamo pored mora goli.

Nekih večeri, ipak, zaticali smo se
Nesigurni u to što sledi.
Kao tragični glumci zapaljenog teatra,
S pticama što kruže oko naše glave,
Tamni borovi čudesno mirni,
Svaki kamen na koji smo stali krvario je sutonom.

Ponovo smo na svojoj terasi pijuckali vino.
Zašto uvek taj nagoveštaj nesrećnog kraja?
Oblaci sa skoro ljudskim obličjem
Kupe se na horizontu, ali ostalo divno
S vazduhom tako blagim i neuzburkanim morem.

Noć iznenada nad nama, noć bezzvezdana.
Ti pališ sveću, nosiš je gola
U našu sobu i gasiš brzo.
Tamni borovi i trave čudesno mirni.


Charles Simić, ''Kupljenje oblaka''

Popularni postovi s ovog bloga

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića