Anabaza


Ovo
uzano između zidova zapisano 
neprohodno-istinito 
gore i natrag 
u srcem ozarenu budućnost. 

Tamo. 

Molovi 
slogova, morske 
boje, daleko 
u neoplovljeno. 

Zatim: 
plutače, 
špalir plutača od čemera 
sa sekundasto lepim 
odblescima daha 
što skakuću - : svetlo- 
zvonasti zvuci (dum-, 
dun-, un-, 
unde sospirat 
cor), 
izlučeni, 
iskupljeni, 
naši. 

Vidljivo, čujno 
reč-šator 
što se oslobađa: 

Zajedno. 


Paul Celan, ''Anabaza'' 

Popularni postovi s ovog bloga

Kada Jelena dođe na more

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Ljubomir Erić - Savremeni ljudi ne umeju da vole