Lidija, znaj, nemamo nikog sem nas


Kratak otisak koji u mekoj travi
Ostavi stopalo, odjek što muklo ječi,
          Senka koja se senči,
          Beli za lađom trag —
Ni više ni bolje ne ostavlja dušama duša,
Ono što je otišlo onima koji će tek poći. Sećanje zaboravlja.
          Mrtvi, još ćemo mreti.
          Lidija, znaj, nemamo nikog sem nas.

                                                                 ___________

O rastro breve que das ervas moles
Ergue o pé findo, o eco que oco coa,
          A sombra que se adumbra,
          O branco que a nau larga —
Nem maior nem melhor deixa a alma às almas,
O ido aos indos. A lembrança esquece.
          Mortos, inda morremos.
          Lídia, somos só nossos.


Fernando Pessoa
Ricardo Reis, ''Kratak otisak koji u mekoj travi'' / ''O rastro breve que das ervas moles''
Fotografija: Mohamad Itani
  

Popularni postovi s ovog bloga

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića