Pada mi sad na pamet


Pada mi sad na pamet
malena zenica jednog deteta.
Njegova građa
počev od tela u kočopernoj malenkosti
do prsta što iskušava usta.
Pada mi na pamet to dete
taj monah iskrenosti u svom nevinom hramu.
Volim ga. Živim ga.

Letenje je moć da se voli neko dete.
Da mu se sanja težina na krilu, ruke što miluju
na dlanu duše.

Letenje su usta što zastaju
na ruži detetovog lica.
Izgovaranje nežnosti,
sveža i čista svila
njegovog detinjstva.

Letenje je uspavanka čoveka
na sanjalačkoj ruci
nekog deteta. 


Eduardo White, ''Pada mi sad na pamet''
Fotografija: Bill Brandt
     

Popularni postovi s ovog bloga

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni