Na pola puta


Hej, mnoge vatre sam ložio,
i mnoge vode zamutio 
nošen srećom i zlom. 

I da znaš, tri sam banke potrošio, 
a da nisam ni slutio, 
da sve to tek prohuji s vihorom, 
jednom zauvek… 

Hej, gde su sad oni klikeri, 
trešnje sa periferije, 
sveske iz šestog b? 

Gde su sad svi gimnazijski šminkeri, 
prve studentske ferije 
i čežnjiva pisma iz armije? 

I vidiš već sam tu, na pola puta – sve je dim, 
i fotografije od vremena izbledele. 
I vidiš već sam tu, na pola puta, sad mi trebaš ti, 
budi vodič moj kroz mutne predele. 

Hej, čudne staze do uspeha, 
čvrsta vera u drugove, 
sve je to varljiva stvar. 

I sad, ako postoji uteha, 
ja nisam praštao dugove 
i svakom sam vratio isto bar. 

Hej, sada znam gde sam grešio 
i gde sam, nažalost, bio gad, 
a gde, nažalost, ne. 

I da znaš, sve sam rebuse rešio, 
ali ipak se ponekad 
još zaletim na vetrenjače. 


Đorđe Balašević, „Na pola puta”

Popularni postovi s ovog bloga

Kada Jelena dođe na more

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Ljubomir Erić - Savremeni ljudi ne umeju da vole