Ko uvek kad se vreme ne računa više


Jedna godina jedan daleki dan
Jedna šetnja uznemireno srce
Pejzaž se produžavao

Naše reči i naši pokreti
Staze su odlazile od nas
Drveta su nas okrepljavala
I mi smo smirivali stene

To je baš bilo tu gde smo bili
Podešavali svu toplotu
Svu svetlost korisnu
Tu smo i pevali

Svet je bio prisan
A tu smo se i voleli
Gomila nam je prethodila

Gomila nas je pratila
I obišla pevajući
Ko uvek kad se vreme
Ne računa više
Ni ljudi ne broje
Kada se srce izliva
I oslobađa onog što ga muči


Paul Éluard, ''Pesnikov rad (4)''

   

Popularni postovi s ovog bloga

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića