Astrologija – između sujeverja i pseudonauke


Starovremensko sujeverje je namenjeno najnižem obrazovnom nivou, pa je zato kod nas ono najraširenije u ruralnim oblastima. Najvišem obrazovnom nivou namenjena je pseudonauka – homeopatija, lečenje svetlošću, kristalima ili magnetima, a za onu „srednju“ publiku postoji ponuda koja je upravo na granici između sujeverja i pseudonauke, a to je astrologija.

„Dobar dan, dragi putnici. Molimo vas da pripremite svoje natalne karte koje će naš astrolog pregledati i iz aviona udaljiti putnike kod kojih je Mesec u konjunkciji s Jupiterom. U slučaju pada pritiska u kabini, iz otvora iznad vas automatski će ispasti krst i sveta vodica, a molitva je odštampana na uputstvu za prinudno sletanje, koje možete pronaći u džepu sedišta. Svetlosni signali vas upozoravaju da je u avionu zabranjeno razmišljanje, a pri poletanju i sletanju svi putnici moraju imati vezane amajlije.“

Vazduhoplovne kompanije troše ogromna sredstva kako bi smanjile broj nesreća, ali ipak nikada nećemo čuti ovakva uputstva. Zašto, ako već mogu da učine let sigurnijim?

Odgovor je jednostavan:
zato što ne mogu da učine let sigurnijim.

Danas je praznoverje izmešano sa pseudonaukom i „novokomponovanim“ sujeverjem, pa je teško povući granicu i razlikovati ih. Možda je ta granica najuočljivija kad se posmatra zavisnost između obrazovnog nivoa klijenata i verovanja u nepostojeće.

Starovremensko sujeverje je namenjeno najnižem obrazovnom nivou, pa je zato kod nas ono najraširenije u ruralnim oblastima. Najvišem obrazovnom nivou namenjena je pseudonauka – homeopatija, lečenje svetlošću, kristalima ili magnetima, a za onu „srednju“ publiku postoji ponuda koja je upravo na granici između sujeverja i pseudonauke, a to je astrologija.

Postoji činjenica koju je lako dokazati, a ipak je malo ko prihvata: astrologija nije nauka. U nauci postoji metod kojim se dokazuju hipoteze, a zagovornici astrologije ili nisu čuli za to ili ne žele da podvrgnu svoje tvrdnje proveri, jer dobro znaju kako bi se to završilo. I tako već hiljadama godina astrolozi ne pokušavaju da objasne mehanizme delovanja tih „sila“ kojima zvezde upravljaju našom sudbinom, niti vrše statističke analize kojima bi te mehanizme podvrgli proveri.


Principi delovanja astralnih sila

Zanimljivo je da se astrolozi, kada se suoče s „nezgodnim“ pitanjima skeptika, udaljavaju od svoje prvobitne tvrdnje da je astrologija nauka, pa pokušavaju da pobegnu u ezoterijska objašnjenja. Tada se obično citira omiljena astrološka izreka „kako gore, tako i dole“. Jedna od pseudonaučnih razrada ovog slogana oslanja se na činjenicu (koju, uzgred, kvantna fizika kategorično odbacuje) da je makrosvet (kosmos) organizovan na isti način kao i mikrosvet (atomi), čime je automatski dokazana veza između nebeskih tela i malih bića koja žive na Zemlji, a sastavljena su od atoma.

Osim toga, nesumnjivo je da nebeska tela, po pravilima nebeske mehanike, međusobno deluju jedna na druga (samim tim i na Zemlju), pa se nameće zaključak da isto tako deluju i na ljude. Ovako formulisan stav možda bi prihvatila i nauka, naravno, ako bi se pronašlo objašnjenje mehanizma delovanja ovih sila na našu sudbinu i na profil naše ličnosti.

Postoji još jedna varijanta ovog stava koja se poziva na rezonanciju između svemira i onoga što se događa na Zemlji. S obzirom na to da i ova pseudonaučna postavka, inače zasnovana na Jungovom učenju, ima isti nedostatak (ničim ne objašnjava vezu između uzroka i posledice), ona, takođe, nema načina da se razvije u ozbiljnu teoriju.

Malo suptilnija (mada i apstraktnija) ideja kreće od toga da Zemlja i svemir dele isti prostor i vreme, pa su tako jedno te isto i deluju zajedno; iz toga proizlazi da je pogrešno gledište po kome kosmički događaji deluju na zemaljske, a ispravno je da su to jedni te isti događaji, samo viđeni na različite načine. Ni zemaljski ni kosmički fenomeni nisu uzrok jedni drugima, nego su ravnopravan proizvod istog trenutka u vremenu, pa su zato isti – jedni gore, drugi dole. Ipak, ovo bi pre moglo da se proglasi za pesničku viziju, nego za teoriju.


Šta znači „biti rođen u nekom znaku“?

Pojas od oko 8,5 ugaonih stepeni severno i južno od prividne putanje Sunca zove se zodijak i na njemu se, uz određena odstupanja, nalazi 12 sazvežđa – grupa zvezda koje su usvojene kao čista konvencija, da bismo se lakše snašli kad se orijentišemo dok posmatramo noćno nebo (uzgred, upitajte nekog astrologa da vam kaže šta je to zodijak i bićete iznenađeni kad vidite koliko tih „stručnjaka“ neće umeti da vam odgovori na to elementarno pitanje).

U trenutku rođenja deteta, Sunce „boravi“ u nekom od tih dvanaest sazvežđa. Pošto su sazvežđa zodijaka nejednake veličine, stvar je pojednostavljena tako što je svakome od njih ravnopravno dodeljena po jedna dvanaestina ekliptike (prividne putanje Sunca).

Smatra se da je tada novorođenčetu već određena sudbina, jer je doživotno vezano za taj znak. Kasnije će biti značajno koja planeta boravi u znaku za koji je vezana sudbina osobe, ali se to uglavnom odnosi na prolazne događaje; sve karakterne osobine već su određene pozicijama nebeskih tela u trenutku rođenja.

Svako od nas bi mogao, kao što su radili antički astronomi, da se svojim očima uveri da li se Sunce na dan rođendana nalazi u „njegovom“ sazvežđu. Verovatno je da nećemo moći baš da vidimo koje se sazvežđe nalazi iza Sunca, ali možemo da se poslužimo trikom – u ponoć bi tačno iznad nas moralo da se nalazi suprotno sazvežđe, koje je za 180 stepeni pomereno u odnosu na ono koje tražimo.

Ne mučite se, evo odgovora: nećete videti sazvežđe koje očekujete. Ako osmatrate, recimo, početkom marta, verovatno mislite da se Sunce nalazi u sazvežđu Ribe, ali ono je, gle čuda, u sazvežđu Vodolija. Ko ovde greši?

Pa, na neki način, niko. Osim, možda, onaj ko tvrdoglavo misli da astrologija uvek mora da se zasniva na činjenicama.


Precesija

Osa Zemljine rotacije je za oko 23 stepena zakrenuta u odnosu na osu okretanja oko Sunca. Ova osa je stalno „nagnuta“ na istu stranu, pa će tokom leta Severni pol biti malo više okrenut Suncu, a zimi Južni pol.

Ipak, ni ova osa nije sasvim stabilna: i ona se obrće! Zahvaljujući tome što Zemlja ima malo veći prečnik na ekvatoru nego na polovima, kombinacija privlačnih sila Sunca i Meseca čini da se Zemlja obrće oko svoje ose slično čigri koja se kružno njiše pre nego što će da padne. Ovo pomeranje ose obrtanja Zemlje astronomi zovu precesija. Ono je relativno sporo jer ceo ciklus od 360 stepeni napravi za 25.920 godina.

Pojavu precesije primetili su Vavilonci nekoliko vekova pre nove ere. Ipak, ona nije dobila naučno objašnjenje, niti je precizno izmerena, sve do 17. veka.

Kakve su posledice jedne ovako dugotrajne pojave? Najprostije rečeno, kratkodnevica, obe ravnodnevice i dugodnevica nastupaju ranije nego što Zemlja napravi ceo krug oko Sunca. Kad se ta greška vremenom akumulira, dolazimo do toga da je pomeranje ugaone pozicije Zemlje za 2160 godina 30 stepeni – a to je rastojanje između dva susedna znaka zodijaka!

Tako je prolećna ravnodnevica, kojom svake godine započinje znak Ovna, za protekle dve hiljade godina polako ali sigurno „otklizala“ preko celog sazvežđa Ribe i približila se sazvežđu Vodolije. Smatra se da je znak u kome se svake godine „rađa proleće“, u stvari, znak celog čovečanstva i da on diktira duh koji vlada među svim ljudima na Zemlji.

Kad se rođendan proleća konačno preseli iz sazvežđa Ribe u Vodoliju (znak vazduha), nastupiće Novo doba (New Age) i svetom će, po tumačenju modernih astrologa, zavladati mir i harmonija, inteligencija i komunikacija među ljudima. Ovo je važno verovanje iz domena savremenog sujeverja, ali sada se vraćamo centralnom pitanju: kada su znaci zodijaka, koji su danas važeći, ustanovljeni i kad su vezani za odgovarajuće datume?

Bilo je to kad su Grci upali u Vavilon, osvojivši ga, i tom prilikom preuzeli ideje astrologije. Već tada je prihvaćena pozicija znakova Zodijaka koja će važiti tek za oko dva veka, da bi se znak Ovna podesio tako da počinje tačno u vreme prolećne ravnodnevice. Vavilonski astronomi su, dakle, znali za precesiju i svoja znanja o tome pokušali da prenesu Grcima, ali izgleda da je to njima bilo teško pa su prosto fiksirali sliku neba i takvu je širili Mediteranom, ne obazirući se na promene koje je donosio protok vremena. Rimljani su ovu sliku preuzeli bez ikakve sumnje u njenu ispravnost… Uostalom, kao što i mi danas činimo.


Tropska i sideralna astrologija

Nije baš da niko nije pokušao da razreši ovu zbrku, ali izgleda da je umesto toga stvorena još veća. Uvedena je nova astrološka konvencija koja se oslanja na tačne znake prema pozicijama sazvežđa, ali nju mali broj astrologa prihvata. Koji je razlog što ogromna većina još radi sa netačnim podacima? Da li nisu imali hrabrosti da priznaju grešku ili im je ionako bilo svejedno?

Polako ali sigurno, istina se probila i do publike. Hrabriji astrolozi, koji su prihvatili novu konvenciju, na ovo su reagovali objavivši nova pravila igre koja kažu: daleko od toga da je sve ovo do sada bila greška; istina je da postoje dve konvencije, prva se zove tropska, a druga sideralna, što znači zvezdana. Prva, koju koristi velika većina astrologa i na kojoj se zasnivaju svi horoskopi u štampi, oslanja se na opšteusvojene (mada netačne) znake zodijaka, a druga na činjenično stanje sa gledišta astronomije, dakle na tačne pozicije sazvežđa.

Izlaz iz neugodne situacije u kojoj su se našli bio je maestralan, jer je poraz ubrzo pretvoren u pobedu. Situacija je otežana time što su pružena razna pseudonaučna objašnjenja koja opravdavaju oba pristupa, a razlika između njih je proglašena, ni manje ni više, nego za imperativ savremene astrologije (bez razložnog objašnjenja za ovu uopštenu tvrdnju). Tako je astrološka veština za još jedan korak udaljena od smrtnika, jer oni koji u svakom zaključku traže razum i logiku (uglavnom protivnici astrologije) tek sada ne mogu ništa da shvate.

Prvobitna tvrdnja, da se cela astrologija zasniva na uticaju koji zvezde imaju na novorođenče, morala bi da padne u vodu, jer niko ne bi mogao da opravda tumačenje delovanja pogrešnih zvezda. Ali, ona se drži i astrolozi (bar oni koji su načuli nešto o precesiji) više vole da se to i ne pominje.


Dobra vest se širi svemirom

Ričard Dokins je u članku Zvezdana romansa, objavljenom u britanskom nedeljniku The Independent on Sunday, rekao:

„Navedite bilo koju godinu u istoriji i na nebu će se naći zvezda čija će vam svetlost omogućiti pogled na nešto što se dogodilo baš te godine. Ma kada da ste rođeni, na noćnom nebu možete da pronađete svoju zvezdu, koju vidite u vreme svoga rođenja (ili više njih, jer je broj proporcionalan trećem stepenu vaše dobi). Ta svetlost će vas vratiti u prošlost i vi ćete videti termonuklearni plamen koji oglašava vaše rođenje. Prijatna vest, i to je sve; ta zvezda vašeg rođenja neće izvoleti da vam kaže ništa o vašoj ličnosti, budućnosti ili o ljubavnom životu. Zvezde imaju opširan dnevni red, ali u njemu nema mesta za ljudske preokupacije i slabosti.

Zvezda vašeg rođenja je, naravno, vaša samo tokom ove godine. Sledeće godine moraćete da pronađete novu zvezdanu lepezu, koja je udaljenija za jednu svetlosnu godinu. Razmišljajte o ovom rastućem mehuru kao o radijusu dobre vesti, vesti o vašem rođenju, koja se sve dalje oglašava svemirom.“


Autor: Voja Antonić
http://www.velikiprasak.com/2012/01/astrologija-izmedju-sujeverja-i-pseudonauke/
  

Popularni postovi s ovog bloga

Kada Jelena dođe na more

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Ljubomir Erić - Savremeni ljudi ne umeju da vole