Izvolite doći dogodine


Obuzeti mističkim žarom, bolesnici pružaju maramice, brojanice, medaljone, kojima sveštenici dotiču kip, a zatim ih vraćaju nesrećnicima koji vape, Naša Gospo od Fatime, povrati mi život, Gospo od Fatime, učini da progledam, Gospo od Fatime, učini da čujem, Gospo od Fatime, izleči me, Gospo od Fatime, Gospo od Fatime, Gospo od Fatime, gluvonemi se ne mole, samo gledaju, ako još uvek imaju oči, ma koliko se Rikardo Reiš naprezao, nije uspeo da razazna reči, Gospo od Fatime, pogledaj ovu moju levu ruku i izleči me ako možeš, nemoj da izazivaš Gospoda Boga svoga i Njegovu Bogomajku, i, ako bolje promisliš, ne bi smela ništa da tražiš, već da primiš, to je ono što poniznost nalaže, jedini Bog zna šta svakom od nas treba.

Nije se desilo čudo. Kip je izašao, obišao krug i vratio se unutra, slepci su ostali slepi, nemi i dalje bez glasa, paralizovani bez pokreta, sakatima nisu porasli odsečeni udovi, nesreća ucviljenih se nije umanjila, i svi su sami sebe krivili i optuživali, kroz suze, Nisam imao dovoljno vere, to je moja krivica, mea maksima culpa. Sveta Devica napustila je svoju kapelu raspoložena i rešena da učini neko čudo, a kad tamo, zatekla je nepostojane vernike, drhtave plamičke lojanica umesto plamtećih grmova, to tako ne biva, izvolite doći dogodine.


José Saramago, ''Godina smrti Rikarda Reiša''
Ilustracija: Misha Gordin 
  

Popularni postovi s ovog bloga

Kada Jelena dođe na more

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Ljubomir Erić - Savremeni ljudi ne umeju da vole