Dekart


Jedini sam čovek na zemlji, a možda nema ni zemlje ni čoveka.
Možda me obmanjuje nekakav bog.
Možda me je nekakav bog osudio na vreme, na tu veliku varku.
Sanjam Mesec i sanjam svoje oči koje gledaju Mesec.
Sanjao sam veče i jutro prvoga dana.
Sanjao sam Kartaginu i legije koje su je opustošile.
Sanjao sam Vergilija.
Sanjao sam brdo Golgotu i krstove Rima.
Sanjao sam geometriju.
Sanjao sam tačku, liniju, ravan i zapreminu.
Sanjao sam žuto, plavo i crveno.
Sanjao sam svoje bolešljivo detinjstvo.
Sanjao sam geografske karte i kraljevstva i onaj dvoboj u zoru.
Sanjao sam nezamislivi bol.
Sanjao sam svoj mač.
Sanjao sam Elizabetu Češku.
Sanjao sam jučerašnji dan.
Možda nisam ni imao juče, možda se nisam ni rodio.

Možda sam sanjao da sam sanjao.
Malo mi je hladno, malo me je strah.
Na Dunavu je noć.
Nastaviću da sanjam Dekarta i veru njegovih dedova.


Jorge Luis Borges, ''Dekart''
Fotografija: Laurent Laveder
   

Popularni postovi s ovog bloga

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića