Svitak


Idemo tako posle ponoći
Ja i drug moj noćni što
Tajno me upija i meri

Za nama kokoške i miševi paradom

Da britva sam u pomrčini
Da skica sam u tmini

I Gospod Jeze i Gospod Groze
Iznad drveća u gradskom parku
Poteže svoj lenjir
Razvija svoj svitak plameni

U mračnom oku pre svitanja
Pre jutarnje buke i besnila



Novica Tadić, ''Svitak''
Fotografija: Leszek Bujnowski

Popularni postovi s ovog bloga

Kada Jelena dođe na more

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Ljubomir Erić - Savremeni ljudi ne umeju da vole