Nudim ti ukras od bilja


Nudim ti ukras od bilja: puzavice
I bršljan za tvoju kosu, tvoje lice.

Onda se mašam rukom za nebo i u more 
Da ti ublažim oči, upaljene, što gore. 

Ptice u zamku hvatam i sa neba ih svlačim 
Pa te u njihov glas i perje oblačim. 

Ponekad: zemlju kopam i u nju te skrivam 
Pa ne znam da li sam mrtav ili bivam. 

U snu se trzam: pesmo, šta ti treba? 
Vidik na reku? Ptica? Komad neba? 

Ništa mi ne treba - kažeš - ja sam gola. 
šumim kao život, vetar, smrt, topola. 


Stevan Raičković

Popularni postovi s ovog bloga

Kada Jelena dođe na more

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Ljubomir Erić - Savremeni ljudi ne umeju da vole