Ljubav je vatra što bez traga gori


Ljubav je vatra što bez traga gori,
Rana što peče, al’ se ne oseća;
Stanje je sreće ta stalna nesreća,
Boljka bez imalo bola što mori.

Ne voleti više neg’ da se voli;
Usamljenost što u društvu je veća;
Sa zadovoljstvom žudnja je plamteća;
A gubitak samo jačom je tvori;

Za sužanjstvom voljnim interes budi;
Pred pobeđenim da pobednik kleči;
Da odanost žrtva krvniku nudi.

Al’ otkud joj moć da stvara i leči
Prijateljstvo u srcima ljudi,
Kad sebi sama tako protivreči?


Luís Vaz de Camões (Luiš Vaš de Kamoiš), ''Ljubav je vatra što bez traga gori''
Prepev: Željko Donić. Iz knjige Beijograd, Službeni glasnik, Be(ij)ograd, 2011.
Fotografija: Rodney Smith
   

Popularni postovi s ovog bloga

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Kada Jelena dođe na more

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni