Treptavo drvo


Reč
kojoj sam te rado poklonio:
reč
Nikada.

Bila je to,
i katkad si to znala,
bila je to
sloboda.
Plivali smo.

Znaš li još da sam pevao?
S treptavim drvom sam pevao, s krmom.
Plivali smo.

Znaš li još da si plivala?
Otvoreno si mi ležala,
ležala mi, ležala
ispred
moje isturene duše.
Plivao sam za oboje. Nisam plivao.
Treptavo drvo je plivalo.

Da li je plivalo? Pa bila je
bara okolo. Bila beskrajno jezero.
Crno i beskonačno, tako je visilo,
tako visilo niz svet.

Znaš li još da sam pevao?

Ovo -
o ovo plutanje.

Nikada. Niz svet. Nisam pevao. Ti si mi
otvoreno ležala
ispred putničke duše.


Paul Celan, ''Treptavo drvo''
        

Popularni postovi s ovog bloga

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni