Sklon sam da poverujem da je Njutn svoj zakon o Zemljinoj teži otkrio pomoću izmeta

Sklon sam da poverujem da je Njutn svoj zakon o Zemljinoj teži otkrio pomoću izmeta: čučeći u travi, pod jabukom, predveče, kada su zasjale prve zvezde, skriven tamom od indiskretnih očiju, jer je tama bila dovoljno gusta da ga sakrije, zvezde nedovoljno sjajne da ga osvetle, a mesec još iza horizonta; dakle, u tom trenutku tišine, kad zakrekeću prve žabe, a lenja se creva pokrenu od nekog lirskog uzbuđenja pred lepotom prirode i božjeg stvaranja, jer simpatikus prenosi intelektualna uzbuđenja na creva i utiče na rad metabolizma, u tom središtu svih uzbuđenja, pošto je počeo da sluti otkriće tog tako jednostavnog no za budućnost nauke fundamentalnog zakona, još jednako čučeći pod jabukom i zagledan u zvezde (jabuke se uopšte nisu videle u mraku, jer jabuka nije bilo, nego je drvo bilo načičkano zvezdama, a jabuke su bile obrane, pre dva dana, pod njegovim ličnim nadzorom, i nije, dakle, postojala opasnost da bi ga neka mogla strefiti dok čuči pod tim novim drvetom saznanja, inače ne bi čučnuo ispod njega, nego bi našao neko bezbednije mesto), Njutn je, dakle, osetio kako mu izmet kliznu iz uzbuđenih creva, bez napora i lako, uprkos hroničnoj konstipaciji, koja je bila samo posledica duga sedenja nad knjigama, a zajedno sa radošću toga otkrića koje je sinulo najednom u njegovoj svesti, to jest da zemljina gravitaciona sila daje svim telima ubrzanje od 981 cm/sek2, pa čak i govnetu, i da ta sila teže opada proporcionalno kvadratu rastojanja tela od centra Zemlje, zajedno sa saznanjem o dalekosežnom značaju tog otkrića, koje je bilo propraćeno novim pražnjenjem njegovih creva, on je doživeo i jedno užasno ponižavajuće saznanje: da je taj po istoriju čovečanstva tako bitan i dalekosežan zakon otkrio na slobodnom padu svog sopstvenog izmeta, čučeći, jedne večeri pod jabukom... To mu je saznanje, nema sumnje, uteralo crvenilo u lice, i nateralo ga je da se zamisli nad tim da li da uopšte saopštava čovečanstvu svoje u biti ponižavajuće otkriće u koje je, izgleda, sam đavo umešao prste. Ali, još jednako čučeći pod jabukovim drvetom saznanja, sad ponovo konstipiran, Njutn se doseti svoje velike istorijske laži i svoje govno zameni jabukom, a da se čovečanstvo nije nikad dosetilo prave istine, nego je proglasilo jabuku zaslužnom za to otkriće, jer je ona već imala svoj edenski pedigre, kao i svoju mitsku prošlost pri Parisovom izboru, dakle ne bejaše nepoznata, što i njemu, Njutnu, takođe ne bejaše nepoznato. Tako su, dakle, padale od tada jabuke po novom zakonu, Njutnovom, a govno je i dalje pljuskalo u dubokoj anonimnosti, van zakona tako reći, čak kao da se zakoni teže i ubrzanja od 981 cm/sek2 i ne odnose na njega...


Danilo Kiš, ''Peščanik''
           

Popularni postovi s ovog bloga

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića