Dunavski kej


Između sivih zidova, stena
Iz sivih zidova
Između naopakih vatri, leda
Iz naopakih vatri

Ja, pretučena gradska magla
Ja, slepo oko roda
Ja, prljavo kokošije legalo
Ja, crnog češlja sin

Dođoh ovde posle velikog zla
Da se osmehnem, prelomim
Dođoh ovde posle velikog zla
Da reku iznova pređem

Dve mrtve na keju ribe
Moje su nove cipele
U kojima ću sve stazom potonjeg talasa
U moj Grad pod vodom


Novica Tadić, ''Dunavski kej''
Fotografija: Kaveh Hosseini
       

Popularni postovi s ovog bloga

Kada Jelena dođe na more

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Ljubomir Erić - Savremeni ljudi ne umeju da vole