Zajednička pesma


Odveć smo mladi pa nam peva znanje 
Odveć zaljubljeni da bismo živeti znali 
Odveć maštoviti za svetlosti danje 
Jedemo sve što leti nismo pali 
Sve smo bogatiji što imamo manje 

Nepravda ima pesničkoga dara 
Istina je lepa al dok ne ostari 
Pesme nam nemaju pameti al imaju žara 
Ptica ko dosetka nad njima krstari 
Pogrešno uzeta reč jedna čuda stvara 
Nečitak svet 

Pevamo ne brinući za smisao i red 
Bolest našu leče poređenja smela 
I tako pobeđujemo gorčinu i jed 
Dok smešan cvet i neoprezna pčela 
Pretvaraju vreme u opori med 

Ne trebaju nam misli da život ublaže 
Ko plivač niz stravu verni smo neveri 
Od pravog puta lutanje nam draže 
Ne merimo jer noć zakida na meri 
I jasnost više nema šta da kaže 
Nečitak je svet 

Mi pevamo da se postide roboti 
Tupoglavci dovršeni za nameru svesnu 
Protiv svega smo što hoće da kroti 
I mada više voli borbu nego pesmu 
Naše nas srce još ne osramoti.


Branko Miljković, ''Zajednička pesma''
         

Popularni postovi s ovog bloga

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Kada Jelena dođe na more

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni