U visini usta


U visini usta, oseća se:
rastinje mraka.

(Ne moraš, svetlosti, da ga tražiš; ostaćeš
mreža od snega, držaćeš
svoj plen.

Oboje važi:
Dotaknuto i Netaknuto.
Oboje s grehom o ljubavi govori,
oboje želi da živi i umre.)

Ožiljci na listu, pupoljci, trepavice.
Motrilo, tuđe danu.
Orahova ljuska, istinita i otvorena.

Usne su znale. Usne znaju.
Usne to ćute sve do kraja.


Paul Celan, ''U visini usta''
        

Popularni postovi s ovog bloga

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića