Verglaš


Gadno je kad se 50 pari nogu u taktu pokreće
Čini mi se da sam poznavao jedan tango koji me podsećao
Na jednu ljubav na palubi broda od Beograda do Zemuna.
Ja volim muziku koja tumači cvetanje trešanja u Panoniji
Ja volim predgrađa sa vrtovima i mrkim terasama
Najnežnije pesme ostavio sam pored vila zaklonjenih čempresima
O divne žene na septembarskim bulevarima!

Mnoge sam jeseni dočekao iza vlažnih okana kafanskih
Na mene su se bratski smešile žene blede od zime i gladi
Ja sam čudne likove prolaznih bića urezao u srce
Ja, koji sam godinama slušao Nitkove i Pesnike.

Danas kada celog dana ulicama prolaze mrtvačka kola
Verglaš jedan žalosno i monotono svira na skveru
Pesma je moja tako prosjačka pod ovim nebom koje me ubilo
Misao je moja tako isprekidana kao polomljeni redovi nota na ploči.


Rade Drainac, „Verglaš”
Ilustracija: Marc Chagall

Popularni postovi s ovog bloga

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića