Ko je ubio jednu ribu?



Deca imaju običaj da kvare svoje igračke,
jer traže u njima srce.

Vade lutkama oči da vide kako radi vid.
Izvrću pajace na naličje da opipaju obe strane
dodira.

Medvedima i tigrovima paraju plišane glave
da im otvore misao i razumeju namere.

Ona znaju majstoriju disanja unatraške,
od: posle smrti, do: pre rođenja.

Zato, kad kidaju oblik da dođu do njegovog unutra,
znači da, jednostavno, ne trpe završene stvari.

Deca u sebi imaju nešto od božijeg načina:
preveliku radoznalost početka.


Miroslav Antić, ''Ko je ubio jednu ribu?''
Fotografija: Dorothea Lange
           

Popularni postovi s ovog bloga

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni