Izgubljena za one koji žive


Izgubljena za one koji žive 
na drugim rekama. Kada nema sunca 
slična je suncu. U zaborav sliva 
ovu vodu koja zvezde bunca. 
Bezuspešan joj trud bezuspešan joj trud 
da bude ptica nad prazninom i svud; 
samo je vodo-pad dok ptice padaju 
u svoju pesmu koju ne shvataju. 

Pitam njeno sunce koliko je sati 
Pitam joj obale kuda me to vode 
Pitam njene ptice kako da se vratim 
Pitao bih reku ali reka ode. 

Znam je mada me tada nije bilo. 
Videh neizrecive silaske svetlosti 
u njene vode i u moje kosti. 
Dan nam je uzrok noći, padu krila. 
Cvet umesto lampe unosim joj u noć 
prostor po meri moga srca i moć 
reči koja zadržavajući razdaljinu 
ostade u podsvesti gde bol svaki minu. 

Pitam njeno sunce koliko je sati 
Pitam joj obale kuda me to vode 
Pitam njene ptice kako da se vratim 
Pitao bih reku ali reka ode.


Branko Miljković, ''Izgubljena za one koji žive''
           

Popularni postovi s ovog bloga

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Kada Jelena dođe na more

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni